Osnivanje firme u Srbiji počinje izborom pravne forme, poslovnog imena, sedišta i pretežne delatnosti, a zatim pripremom dokumentacije i podnošenjem prijave Agenciji za privredne registre (APR).
Posle registracije slede otvaranje poslovnog računa i obaveze koje zavise od pravne forme i načina poslovanja.
Za sve koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog biznisa u Srbiji, dobra vest je da je proces osnivanja firme relativno jednostavan i u mnogim slučajevima vrlo povoljan. Takođe, osnivanje firme u Srbiji pruža niz prednosti, među kojima se izdvajaju relativno niske poreske stope, dostupnost kvalifikovane radne snage i sve veći broj stranih investicija koje doprinose razvoju tržišta.
U nastavku objašnjavamo šta je potrebno za osnivanje DOO, koliko postupak traje i košta, kako se priprema osnivački akt i šta treba urediti pre početka poslovanja. Posebno obrađujemo i osnivanje firme iz radnog odnosa.
1. Koju pravnu formu odabrati za osnivanje firme u Srbiji?
Pre nego što se započne proces osnivanja firme u Srbiji, potrebno je odabrati odgovarajući pravni oblik poslovanja.
U Srbiji postoje različite forme privrednih subjekata, a najčešće se koriste preduzetnik (PR) i društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO). Pored njih, postoje i ogranak i predstavništvo stranog društva, kao i ređe korišćene forme poput ortačkog društva, komanditnog društva i akcionarskog društva.
Svaka pravna forma ima svoje specifičnosti, pa je izbor modela jedan od ključnih koraka u celom procesu:
1. Registracija preduzetnika
Preduzetnik predstavlja najjednostavniji oblik privrednog subjekta i najčešći je izbor za početnike i manje poslovne poduhvate. Ovu formu mogu registrovati poslovno sposobna fizička lica, uz ispunjenje uslova za konkretnu delatnost.
Njena osnovna karakteristika je da je preduzetnik istovremeno i nosilac poslovanja, što znači da ne postoji odvojeno pravno lice kao kod DOO, niti razdvajanje poslovne i lične imovine. Zbog toga je odgovornost preduzetnika direktna i vezana za celokupnu ličnu imovinu.
Sam proces registracije je manje složen u poređenju sa drugim pravnim oblicima, što ovu opciju čini posebno pristupačnom.
2. Osnivanje DOO firme – društvo sa ograničenom odgovornošću
Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) je najrasprostranjeniji oblik privrednog društva u Srbiji i često prvi izbor kada je reč o dugoročnijem poslovanju. Može ga osnovati jedno ili više lica, bilo da su u pitanju fizička ili pravna lica, domaća ili strana.
Njegova ključna prednost ogleda se u principu ograničene odgovornosti, što znači da vlasnici odgovaraju za obaveze društva isključivo do visine svog osnivačkog uloga. Drugim rečima, lična imovina osnivača je odvojena od imovine same firme, dok za poslovne obaveze odgovara isključivo društvo kao pravni entitet (osim u zakonom predviđenim slučajevima, npr. probijanja pravne ličnosti).
3. Ogranak stranog privrednog društva u Srbiji
Ogranak predstavlja izdvojeni organizacioni deo stranog privrednog društva koji posluje na teritoriji Republike Srbije i preko koga strano matično društvo obavlja svoju registrovanu delatnost, u skladu sa važećim zakonskim propisima.
Važno je napomenuti da ogranak nema status pravnog lica, već u pravnom prometu nastupa isključivo u ime i za račun matične kompanije. To znači da se sve poslovne aktivnosti i ugovori zaključuju u okviru pravnog identiteta osnivačkog društva.
Shodno tome, za sve obaveze koje nastanu u radu ogranka odgovara matično privredno društvo, i to neograničeno prema trećim licima. Ova karakteristika jasno definiše pravnu sigurnost i odgovornost, ali i potvrđuje da ogranak predstavlja produžetak, a ne zaseban pravni subjekt.
4. Predstavništvo stranog privrednog društva u Srbiji
Predstavništvo stranog privrednog društva predstavlja njegov izdvojeni organizacioni deo koji se osniva u Republici Srbiji kako bi obavljao pripremne i prethodne aktivnosti u cilju zaključivanja poslovnih aranžmana matične kompanije. Ova forma nema status pravnog lica, pa samim tim ne može samostalno nastupati na tržištu kao nezavisni subjekt.
U okviru svog delokruga, predstavništvo može zaključivati isključivo pravne poslove koji su neophodni za njegovo tekuće funkcionisanje, dok se svi značajniji poslovni odnosi realizuju u ime i za račun matične kompanije.
Za sve obaveze koje nastanu u radu predstavništva odgovara isključivo strano privredno društvo, koje snosi punu odgovornost prema trećim licima.
Kako se u Republici Srbiji najčešće osnivaju preduzetnik i DOO, u daljem tekstu ćemo se baviti osnivanjem samo ove dve forme.
2. Šta je potrebno za osnivanje firme u Srbiji?
Za registraciju preduzetnika pripremaju se registraciona prijava, dokaz o identitetu, podaci o poslovnom imenu, sedištu i pretežnoj delatnosti, kao i naknada APR-u. Za delatnosti za koje je to propisano prilaže se i odgovarajuća dozvola, saglasnost ili drugi akt. Ako prijavu podnosi punomoćnik, potrebno je i punomoćje.
Za osnivanje DOO pripremaju se elektronska prijava, osnivački akt, podaci i odgovarajući dokazi o identitetu članova, akt o imenovanju direktora i uplata naknade APR-u. Dodatni prilozi zavise od osnivača, uloga i delatnosti društva. Kompletno uputstvo za osnivanje DOO možete pronaći ovde.
3. Koje podatke i odluke treba pripremiti pre registracije firme u Srbiji?
1. Poslovno ime i rezervacija naziva firme
Izbor poslovnog imena predstavlja jedan od važnijih koraka pri osnivanju firme ili preduzetničke radnje.
Poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži ime i prezime preduzetnika, oznaku „preduzetnik” ili „PR” i mesto sedišta, a može sadržati i poseban naziv. Poslovno ime DOO sadrži naziv, oznaku pravne forme i mesto sedišta društva.
Naziv firme mora biti jedinstven i jasno razlikovan od postojećih naziva na tržištu. Po želji, može biti formulisan i na stranom jeziku, što može olakšati komunikaciju sa međunarodnim partnerima.
Pre registracije, preporučuje se provera dostupnosti željenog poslovnog imena u APR-u, kako bi se izbegle sličnosti ili podudaranja sa već registrovanim firmama. Nakon uspešne provere, moguće je izvršiti rezervaciju naziva, čime se obezbeđuje njegovo korišćenje u postupku osnivanja firme. Rezervacija važi 60 dana od dana registracije, što pruža dovoljno vremena za završetak celokupne procedure osnivanja.
2. Izbor šifre pretežne delatnosti
Prilikom osnivanja firme u Srbiji potrebno je izabrati delatnost kojom će se preduzeće primarno baviti, a koja se određuje kroz odgovarajuću šifru i naziv delatnosti. Ovaj podatak se unosi u osnivački akt i registruje u APR-u.
Iako se registruje jedna pretežna delatnost, to ne znači da je poslovanje ograničeno isključivo na nju. Prema važećim propisima, firma može obavljati i druge povezane ili sporedne delatnosti, sve dok za njih nisu potrebne posebne dozvole ili licence, kao što je slučaj u regulisanim oblastima poput bankarstva ili zdravstva.
Registrovana pretežna delatnost ne isključuje obavljanje drugih zakonom dozvoljenih delatnosti. Ipak, izbor šifre može biti važan za poreski tretman, posebne uslove poslovanja i obavezu pribavljanja dozvola, pa šifru treba uskladiti sa stvarnim poslovnim modelom uz preporučenu konsultaciju sa advokatom za privredno pravo.
Primer: Recimo, ako planirate osnivanje firme za online prodaju, prvo treba razjasniti šta prodajete i da li prodajete svoju robu, preprodajete tuđu ili pružate uslugu. Internet je kanal prodaje, a pravna forma, šifra delatnosti, poreski tretman i druge obaveze određuju se prema konkretnom modelu. Pre početka prodaje potrošačima proveravaju se i pravila o informisanju kupaca, reklamacijama, odustanku od ugovora, obradi podataka i fiskalizaciji.
3. Ko može biti osnivač firme?
U Srbiji, pravo na osnivanje privrednog subjekta imaju i domaća i strana fizička i pravna lica, uz određene razlike u zavisnosti od pravne forme.
Kod preduzetnika, osnivač može biti isključivo fizičko lice, bez obzira da li je domaći ili strani državljanin. U ovom slučaju, preduzetnik i zakonski zastupnik su isto lice, jer samostalno obavlja delatnost i preuzima sva prava i obaveze iz poslovanja.
Kod DOO-a, osnivači mogu biti fizička i/ili pravna lica, domaća ili strana, a društvo može osnovati jedno ili više osnivača. DOO je samostalan pravni subjekt, odvojen od svojih vlasnika.
Osnivači društva, odnosno članovi skupštine, predstavljaju najviši organ odlučivanja u jednoj firmi. Oni definišu pravac razvoja firme, imenuju i razrešavaju direktore, usvajaju izmene osnivačkog akta i donose druge odluke od značaja za strukturu i funkcionisanje društva.
4. Ko može biti direktor DOO i kako se uređuje njegov angažman?
Direktor društva predstavlja ključnu operativnu funkciju u svakoj firmi. On je odgovoran za svakodnevno vođenje poslovanja, zastupanje društva u pravnom prometu, potpisivanje ugovora i sprovođenje odluka koje donose osnivači firme. U praksi, direktor je veza između strateških odluka i njihove realizacije u poslovanju.
Pored direktora, firma može imati i dodatne oblike zastupanja, kao što su ovlašćeni zastupnici ili prokurista – lice koje ima široka ovlašćenja da u ime društva zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u okviru datih ovlašćenja. Takođe, moguće je organizovati upravljanje kroz više direktora ili kombinaciju različitih zastupničkih funkcija, u skladu sa potrebama poslovanja.
Kada je reč o državljanstvu, ne postoji obaveza da direktor ili osnivač budu domaća lica. Strani i domaći državljani imaju potpuno ravnopravan položaj, što znači da strano lice može osnovati firmu i biti imenovano na bilo koju upravljačku ili zastupničku funkciju. Strani direktor ne mora imati boravište u Srbiji, osim ako ne zasniva radni odnos ili ne boravi u zemlji duže od 90 dana u periodu od 180 dana.
Takođe, angažovanje direktora može se urediti na više načina. Jedna opcija je klasičan ugovor o radu, gde direktor ostvaruje sva prava i obaveze iz radnog odnosa. Druga opcija je ugovor o angažovanju direktora van radnog odnosa, koji pruža veću fleksibilnost u pogledu organizacije i troškova, što je često praktično rešenje za strane državljane ili projektno angažovane direktore.
Na kraju, ovlašćenja direktora mogu biti slobodno definisana i ograničena osnivačkim aktom ili internim odlukama društva. Mogu se uvesti različiti nivoi kontrole, uključujući limitiranje vrednosti poslova, posebna odobrenja ili obavezne supotpise, što omogućava potpunu prilagodljivost upravljačke strukture potrebama firme.
5. Sedište firme i elektronska adresa
Svako privredno društvo u Srbiji mora imati registrovano sedište na teritoriji Republike Srbije, kao i zvaničnu elektronsku adresu (e-mail) koja se koristi za komunikaciju sa državnim organima, ali i u poslovnoj korespondenciji.
U praksi je česta opcija korišćenje tzv. virtuelnog sedišta, koje pružaju specijalizovani pružaoci usluga. Ovakvo rešenje može biti praktično, posebno za firme koje nemaju fizičku kancelariju, ali je važno da se unapred sagledaju svi pravni i poreski aspekti kako bi se izbegle potencijalne nepravilnosti. Uz adekvatnu dokumentaciju i pravilno ugovorno uređenje, ova opcija je u potpunosti zakonita.
Pored registrovanog sedišta, moguće je prijaviti i posebnu adresu za prijem pošte, koja može biti različita od zvanične adrese firme. Ovo je korisno kada se želi organizovati dostava dokumenata na drugu lokaciju u odnosu na sedište društva.
6. Osnivački kapital DOO: minimalni iznos i rok za uplatu
Preduzetnik u pravnom smislu predstavlja fizičko lice koje obavlja delatnost, pa se samim tim ne zahteva poseban osnivački kapital za njegovu registraciju. Sva sredstva kojima preduzetnik raspolaže smatraju se njegovom ličnom imovinom, koja se koristi i u poslovne svrhe.
Kod privrednih društava, poput DOO-a, situacija je drugačija jer se osniva poseban pravni subjekt koji mora imati definisan osnivački kapital. On se izražava u dinarima, a može biti uplaćen i u domaćoj ili stranoj valuti. Zakonski minimum za DOO iznosi 100 dinara (manje od 1,00 EUR), što ovu formu čini vrlo pristupačnom za osnivanje – pritom minimalni osnovni kapital DOO od 100 dinara nije ukupna cena osnivanja firme jer se odvojeno plaćaju naknada APR-u i drugi troškovi koji zavise od konkretnog postupka (ali o ovome nešto više kasnije u tekstu).
Osnivački kapital ne mora biti isključivo novčani. Pored novca, u društvo se mogu uneti i nenovčani ulozi, kao što su oprema, nepokretnosti, softver, intelektualna svojina ili druga imovinska prava.
Prilikom osnivanja firme nije neophodno odmah izvršiti uplatu ili unos kapitala. Dovoljno je da se on upiše u osnivački akt i registruje u APR-u, dok se stvarna uplata ili unos može izvršiti naknadno, u zakonskom roku od najkasnije 5 godina od dana donošenja osnivačkog akta, što osnivačima daje dodatnu fleksibilnost u početnoj fazi poslovanja.
4. Akt o osnivanju firme: šta je osnivački akt DOO?
Akt o osnivanju firme, odnosno osnivački akt DOO, predstavlja dokument kojim se uređuje osnivanje društva i osnovni odnosi njegovih članova.
Kada DOO osniva jedno lice, donosi se odluka o osnivanju. Kada društvo osniva više lica, zaključuje se ugovor o osnivanju. Za registraciju preduzetnika se ne sastavlja osnivački akt kao za DOO.
Osnivačkim aktom uređuju se podaci o članovima, poslovno ime i sedište, pretežna delatnost, osnovni kapital, ulozi i udeli članova, rokovi za uplatu odnosno unos uloga i pitanja organa društva. Odredbe treba uskladiti sa konkretnim dogovorom osnivača i zakonom.
Ako dva osnivača ulažu različite iznose ili jedan preuzima vođenje društva, pre registracije treba urediti ko donosi odluke i kakva prava svaki član ima. Pitanja izlaska člana, rešavanja neslaganja i drugih odnosa mogu zahtevati dodatno ugovorno uređenje, a nisu sva obavezni sadržaj osnivačkog akta.
5. Kako izgleda postupak osnivanja DOO firme – korak po korak?
U Srbiji se osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) sprovodi pred Agencijom za privredne registre (APR), kroz standardizovanu i u velikoj meri digitalizovanu proceduru.
Naime, od 17. maja 2023. elektronsko podnošenje je obavezno, uz zakonske izuzetke. Angažovanje advokata za osnivanje firme vam može olakšati pripremu i podnošenje prijave.
Postupak registracije DOO-a najčešće obuhvata sledeće faze:
- rezervaciju poslovnog imena društva kod APR-a (po potrebi);
- izradu osnivačkog akta, koji se po potrebi overava kod javnog beležnika;
- podnošenje elektronske prijave za registraciju osnivanja;
- pribavljanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata za zakonskog zastupnika;
- otvaranje poslovnog računa u izabranoj banci u Srbiji;
- registraciju stvarnih vlasnika u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.
APR po pravilu odlučuje o registracionoj prijavi u roku od 5 radnih dana, računajući od dana podnošenja uredne i kompletne dokumentacije.
Tokom postupka registracije, direktor društva pribavlja kvalifikovani elektronski sertifikat, koji je neophodan za elektronsko potpisivanje dokumenata, registraciju stvarnih vlasnika, kao i kasniji pristup e-uslugama poreske uprave i drugih državnih organa.
Preuzimanje sertifikata u pravilu zahteva lično prisustvo, pa je preporučljivo da se dolazak direktora u Srbiju planira unapred, posebno ako je reč o stranom državljaninu.
6. Koliko traje osnivanje firme u Srbiji
Proces osnivanja firme u Srbiji, uključujući pripremu dokumentacije i samu registraciju, u praksi najčešće traje od 5 do 15 radnih dana (ne odnosi se na otvaranje računa u banci). Tačan vremenski okvir zavisi od vrste pravnog oblika koji se osniva, kao i od ažurnosti u dostavljanju potrebnih podataka i dokumenata.
Procedura pred Agencijom za privredne registre (APR) je u velikoj meri pojednostavljena, posebno kada se postupak sprovodi elektronskim putem preko ovlašćenog lica, advokata. Na taj način se ceo proces može značajno ubrzati i učiniti efikasnijim.
7. Koliko košta osnivanje firme u Srbiji?
Prema cenovniku APR-a, naknada za registraciju preduzetnika iznosi 2.500 dinara, a za osnivanje DOO 8.000 dinara. Ukupna cena može biti veća jer u zavisnosti od slučaja, treba predvideti troškove overe i digitalizacije dokumenata, prevoda sudskog tumača, legalizacije stranih isprava, elektronskog sertifikata, procene nenovčanih uloga i angažovanja advokata.
Troškovi bankarskog računa, sedišta i računovodstva takođe zavise od odabranih pružalaca usluga i obima poslovanja.
Minimalni osnovni kapital DOO od 100 dinara predstavlja posebnu stavku i nije naknada APR-u.
8. Osnivanje firme iz radnog odnosa
Osnivanje firme iz radnog odnosa je u načelu moguće.
Postojeći radni odnos sam po sebi ne isključuje registraciju preduzetnika. Međutim, činjenica da se doprinosi već plaćaju iz zarade ne znači da novo poslovanje ne proizvodi poreske obaveze. Obračun zavisi od načina oporezivanja i osiguranja, pa ga treba proveriti pre registracije.
Zaposleni takođe može biti član DOO, međutim vlasništvo nad društvom, rad u njemu i funkcija direktora nemaju isti status. Ako osnivač u društvu i radi u njemu ili ga zastupa, njegove poreske obaveze se procenjuju prema toj ulozi i osnovu osiguranja. Nije dovoljno zaključiti da dodatnih doprinosa nema samo zato što je lice zaposleno kod drugog poslodavca.
U svakom slučaju, pre osnivanja DOO proveravaju se ugovorena zabrana konkurencije u radnom odnosu, eventualna posebna ograničenja i poreske obaveze kod poslodavca, prema konkretnom angažovanju.
9. Šta je potrebno uraditi nakon registracije firme?
Nakon osnivanja društva, sledi otvaranje poslovnog računa u banci. Ovaj postupak zavisi od interne politike banke i propisa iz oblasti sprečavanja pranja novca.
Banke obično zahtevaju detaljnu dokumentaciju o vlasničkoj strukturi, uključujući informacije o krajnjim stvarnim vlasnicima, kao i odgovarajuće identifikacione dokumente. Dokumentacija mora biti overena (notarski, često sa apostilom) i ne sme biti starija od 6 meseci, u zavisnosti od banke.
Vreme otvaranja računa može varirati i često traje 4 do 6 nedelja, a u složenijim slučajevima i duže.
Nakon osnivanja, društvo je dužno da u roku od 30 dana od osnivanja registruje stvarne vlasnike u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika putem APR portala.
Podaci se moraju redovno ažurirati, a dokumentacija koja služi kao osnov za utvrđivanje vlasničke strukture mora se čuvati 10 godina od dana evidentiranja poslednje promene i biti dostupna nadležnim organima.
10. Poreske obaveze nakon osnivanja firme u Srbiji
U roku od 15 dana od dana osnivanja, društvo je u obavezi da podnese odgovarajuće poreske prijave nadležnoj Poreskoj upravi.
U praksi se preporučuje angažovanje računovodstvenog i poreskog savetnika kako bi se obezbedilo pravilno početno usklađivanje sa poreskim obavezama i izbegle nepravilnosti u radu.
11. Kako vam advokat za osnivanje firme može pomoći?
Advokat za osnivanje firme može pomoći u izboru pravne forme, pripremi osnivačkog akta, uređenju odnosa između osnivača i pripremi i podnošenju prijave APR-u. Kod stranih osnivača posebno se proveravaju dokumentacija, punomoćja i pitanja angažovanja direktora.
Advokatska kancelarija Toroman iz Novog Sada pruža pravnu podršku u osnivanju i registraciji privrednih društava u Srbiji. Za procenu potrebnih koraka pošaljite nam opis planirane delatnosti, podatak da li želite preduzetnika ili DOO, broj osnivača i informaciju da li su osnivači domaća ili strana lica na office@toromanlaw.com, a odgovori će vam biti dostavljeni u najkraćem mogućem roku.